Holesterol i trigliceridi predstavljaju dva oblika lipida, odnosno masti. Holesterol, je između ostalog, potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko elementarnih hormona. Trigliceridi, koji predstavljaju lanac masnih kiselina visoke energije, obezbeđuju veliki deo energije potreban za normalno funkcionisanje ćelije.

        Postoje dva izvora ovih lipida: izvori u ishrani, i endogeni izvori (npr, kada se oni proizvode u telu). Holesterol i trigliceridi uglavnom se nalaze u hrani životinjskog porekla i zasićenim mastima. Ovi lipidi se prvo apsorbuju u crevima, a zatim putem krvotoka stižu do jetre koja ih prerađuje. Jedan od glavnih zadataka koje jetra obavlja jeste da se osigura da svi delovi tela dobiju holesterol i trigliceride bez kojih ne mogu da funkcionišu. Jetra zatim pakuje holesterol i trigliceride, zajedno sa specijalnim proteinima, u sićušna jedinjenja koja se zovu lipoproteini. Lipoproteini ulaze u krvotok i na taj način se dostavljaju svim ćelijama u telu. Ćelije zatim iz lipoproteina uzimaju onoliko holesterola i triglicerida koliko im je potrebno.

Uzrok nastanka

Primarni uzrok je pojedinačna ili multipla genska mutacija što rezultira povećanim stvaranjem ili smanjenim razlaganjem triglicerida i LDL (low density lipoproteins) holesterola kao i povećanom produkcijom ili defektnim razlaganjem HDL (high density lipoproteins). Sekundarni uzroci doprinose pojavi dislipidemije kod starijih. Najznačajniji razlozi su stil života bez fizičke aktivnosti sa prekomernim unosom zasićenih masti, holesterola i polu-nezasićenih masnih kiselina. Ostali česti sekundarni uzroci su diabetes melitus, prekomerna upotreba alkohola, hronična bubrežna insuficijencija, hipotiroidizam, primarna bilijarna ciroza kao i konzumiranje nekih lekova (tiazidi, β-blokatori, estrogen, glukokortikoidi).

Rastvorljiva biljna vlakna vezuju masti iz hrane pa se one manje usvoje u organizam. Pasulj je bogat vlaknima i siromašan mastima, a sadrži i lecitin. Prema nekim istraživanjima jedan tanjir supe od pasulja dnevno je snizio ukupan holesterol za 19%, dok jedan čen belog luka ili pola glavice crnog luka snižava ukupni holesterol 10-15%. Svež beli luk ispoljava najjači efekat na smanjenje holesterola u krvi, a stari narodni običaj je da se slanina jede s belim lukom.

Integralni hlebovi, od celog zrna žitarica, (pšenični, raženi…) sadrže više dijetnih vlakana od belog hleba. Preporuke su unositi više voća i povrća, to se može započeti uvođenjem užine u vidu jedne-dve voćke, npr, jabuke, kruške…

Ako imate problema sa povećanim mastima u krvi ubacite u svoj jelovnik makar jednu jabuku dnevno i već ste učinili nešto dobro za sebe. Ili probajte sa  2-3 kašičice jabukovog sirceta razmućene u čaši vode svako jutro. Dijetna vlakna iz ovsa su takođe korisna, jednu kašiku ovsenih pahuljica, potopite u mleko, sok, jogurt, ostavite da stoji 10-15 minuta i pojedite. Ovas sadrži beta-glukane koji snižavaju masti u krvi. Korisna navika za regulaciju holesterola je i šoljica zelenog čaja dnevno. Upotreba soje u ishrani ima puno povoljnih efekata na zdravlje, smatra se da izoflavonoidi iz soje i sojini proteini doprinose smanjenju nivoa holesterola. Sojin lecitin je koristan kod povećanih triglicerida, jer je odličan emulgator..

Tabela preporučenih i nepreporučenih namirnica

Vrste namirnica Preporučena hrana Hrana koju treba izbegavati
Žitarice Hleb od integralnog (celog zrna žita, crni, raženi, ovseni hleb, pahuljice od žitarica, integralni pirinač Beli hleb, lisnato testa, prženo testo
Mleko i proizvodi od mleka Obrano mleko i jogurt (do 1% masti), posni sirevi Punomasno mleko, pavlaka, topljeni i punomasni sirevi, kajmak
Jaja Belance Žumance
Riba Masna morska riba (losos, tuna, sardine…) Rakovi, lignje, hobotnica, riba pržena u neodgovarajućem ulju, kavijar
Meso Piletina, ćuretina, ponekad junetina, govedina, jagnjetina Svinjetina, mesne prerađevine, patka, guska, koža peradi
Masti Maslinovo ulje, suncokretovo ulje … Maslac, životinjska mast, loj, tvrdi margarin
Povrće Sve vrste povrća najbolje kuvano ili bareno Prženo povrće ili preliveno uljem, pomfrit
Voće Sočno voće, citrusno voće, grozdasto voće, konzervirano nezašećereno voće Orasi, bademi, lešnici, suvo grožđe, suve šljive, banane
Kolači i poslastice Pudinzi, suvi kolači s malo masnoća, voćni kolači Sve poslastice spremane sa uljem ili margarinom, palačinke, krofne
Napici Voćni sokovi bez šećera, čaj bez šećera, kafa bez šećera Sokovi s dodatkom šećera, gazirani bezalkoholni, čokoladni napici
Začini So, biber, senf, paprika, đumbir… Majonez, kečap

 

Postoje brojni preparati na biljnoj bazi koji vam mogu pomoći da održavate normalne vrednosti holesterola i triglicerida, uz svakodnevnu fizičku aktivost: Crvena riža, Omega-3 NW, Omega sa L-karnitinom, Omega Defend, Ekomer, Ajkus, Omegal plus, The Verde ESI, Zeleni čaj