Osteoporoza je progresivna metabolička bolest kostiju, koja se karakteriše smanjenjem mineralne gustine (mase) kosti (gubitak kalcijuma iz kosti). To dovodi do smanjenja čvrstine kosti, povećanja fragilnosti i porasta rizika za nastanak preloma kosti. Najugroženiji su kičmeni pršljenovi i butna kost. Prelomi mogu nastati posle lakših trauma ili čak bez povrede (tzv. spontani prelomi).
Nekada se kao prvi simptomi mogu javiti bolovi u kostima, zglobovima, mišićima ali se najčešće ne pomišlja na osteoporozu kao mogući uzrok.
Koliko će kosti biti zdrave zavisi pre svega od toga kako se izgrade u detinjstvu i mladosti. Kako u periodu rasta tako i u odraslom dobu značajna je raznovrsna ishrana sa dovoljno kalcijuma, vitamina D, izlaganje suncu kao i povećana fizička aktivnost i vežbanje.
Po preporuci Američke fondacije za osteoporozu, za prevenciju i kontrolu ove bolesti preporučeni dnevni unos kalcijuma iznosi 1200 mg. Najbolje ga je uneti hranom, a druga mogućnost su preparati koji sadrže kalcijum.
Dnevni unos vitamina D trebalo bi da bude od 400 do 800 ij.To je posebno važno kod starih ili hronično obolelih pacijenata koje se nalaze na dugotrajnom kućnom ili bolničkom lečenju.
Proverite da li spadate u rizičnu grupu:
Faktori rizika za pojavu osteoporoze su:
– rana menopauza (manjak estrogena) nastala pre 45. godine života ili veštački izazvana nakon hirurškog odstranjivanja materice i oba jajnika
– teže hronične bolesti (bolesti organa za varenje)
-malapsorpcioni sindrom, Kronova bolest, hipertireoza (oboljenja štitne žlezde), oboljenja paraštitnih žlezda, oboljenja bubrega i jetre
– dugotrajna primena određenih lekova (kortikosteroida, sedativa, barbiturata – antiepileptika)
– mala telesna masa
– pozitivna porodična anmneza (jedan ili više obolelih u porodici)
– pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, kafe, fizička neaktivnost
– neadekvatna ishrana – previše soli i proteina u ishrani i ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D, izlaganje jonizujućem zračenju
Kako sprečiti osteoporozu ili usporiti njen razvoj?
Potrebno je:
– izbegavati štetne navike (pušenje cigareta, alkoholna pića, smanjiti unos kofeina- kafe i soli)
– povećati fizičku aktivnost – kretati se što više!
– pravilna ishrana koja obezbeđuje preporučeni dnevni unos kalcijuma i vitamina D
– blagovremeno merenja koštane gustine kod osoba koje su pod rizikom
– savetovati mlade roditelje da je najvažnije životno doba za smanjenje rizika od osteoporoze rano detinjstvo i adolescencija, kada je potrebno postići pik koštane mase (pravilnom ishranom i sportskim aktivnostima)
Kod žena sklonost ka osteoporozi je vezan za pad stvaranja ženskog hormona estrogena tokom menopauze. Niske, žene sa sićušnim kostima su sklonije razvijanju osteoporoze. Muškarci su manje skloni osteoporozi ali ni oni nisu pošteđeni.
Uravnotežena ishrana – pre svega par godina se smatralo da je potrebno kao prevenciju osteoporoze unositi samo malo više kalcijuma. Kalcijum se i dalje smatra veoma važnim, dnevne potrebe su 1500 mg osim kod žena koje su pod hormonalnom terapijom kod kojih su dnevne potreba 1000 mg. Ipak nije samo neophodan kalcijum, da bi se on dobro apsorbovao neophodne su i dovoljne količine magnezijuma, vitamina A i D, a da bi se i zadržao u organizmu potrebne su vitamini B6 i kalijuma. Vitamin C je takođe neophodan u prevenciji osteoporoze jer se pod njegovim uticajem stvaraju dovoljne količine kolagena.
Da bi svi ovi nutritijenti bili zastupljeni u svakodnevnoj ishrani neophodno je unositi puno voća, povrća, grahorica, jogurta, crnog hleba i krompira u kombinaciji sa manjm količinama krtog mesa, ribe, nemasnih sireva. Dnevno je potrebno popiti 1/2l mleka sa smanjenim procentom masnoća i vremenom smanjiti unos crvenog mesa, kafe, alkohola i nikotina koji takođe slabe kosti.
Svakodnevno vežbanje – svakodnevni fizički napori omogućuju da kalcijum ostane u kostima. Astronauti koji provedu duži period u bestežinskom stanju, gde nemaju mogućnost da se kreću pate u zavisnosti od dužine perioda pate od nedostatka kalcijuma. Dovoljna je šetnja brzim korakom, lakše aerobik vežbe su idealne ali i bilo koji drugi oblik vežbanja.
Održavajte vama odgovarajuću telesnu težinu, za kosti nije podjednako dobra ni preterana telesna težina kao ni preterano niska telesna težina.
Poznato je da mleko i mlečni proizvodi osim kalcijuma sadrže i vitamin D, koji je neophodan za metabolizam kalcijuma, pa su mlečni proizvodi prihvaćeni kao standardi po kojima se može proceniti unos kalcijuma u ljudski organizam . Litar svežeg mleka sadrži oko 1200 mg kalcijuma, a ima i dovoljno vitamina D u sebi, ako mleko nije obrano. Međutim, ako ne podnosite ili ne volite sveže mleko postoje i drugi mlečni proizvodi, od raznih vrsta sira, jogurta sa ili bez dodataka, obično voća, kefira, kiselog mleka, i pravog sladoleda, da svako može naći ono što voli.
Ipak nisu mlečni proizvodi jedni koji sadrže značajne količine kalcijuma. Počevši od ribe i ribljih konzervi koji u naročito u slučaju plave ribe sadrže osim kalcijuma i značajne količine vitamina D . Drugi mesni proizvodi ne sadže značajnije količine kalcijuma. Od povrća bi za kalcijum bio najbolji kelj, brokoli i spanać, a od voća kora limuna i narandže, zatim suve smokve i suve šljive. Osim njih najbolji su donosioci kalcijuma lešnici, kikiriki, bademi pistaći i orasi. Mineralne vode mogu sadržati značajne količine kalcijuma, a bez viška fosfora, što ima pozitivan učinak.